Kako postati Community Manager

Da se razumemo, ne može svako da bude Community Manager. Druga važna stvar koju želim da naglasim je da Community Management nije nikakva nova stvar, niti novo zanimanje. Npr. učiteljica u školi je Community Manager ili dežurni pandur u zatvoru.

Dakle, Communiry Manager je neko ko se bavi nekom zajednicom, tj. domaćin. Kada si domaćin, od tebe se očekuje da titraš jajca gostima. Ista stvar je i kad vodiš Facebook, Instagram ili Twitter.

Titraj jajca fanovima.

Social media početkom 20. veka

Mnogo pre pojave intereneta, Boston Globe je imao “landing page” u strogom centru grada. Koristeći prednost prometnog mesta u kojoj je saobraćaj za motorna vozila zabranjen, urednici su okupljali ekipu ispred izloga svoje zgrade u koji su kačili najnovije vesti ispisane rukom na papiru.

 

Tražimo praktikante – ne plaćamo

Tražimo talentovane praktikante. Bavićemo se aktuelnim temama digitalnog marketinga na projektima koje sami smislite.

Jedini uslov je da budete pismeni, tj. da znate da čitate i pišete. Motivacija se podrazumeva.

Motivaciono pismo na jednoj A4 strani napisanog fontom veličine 12 i proreda 1.5 sa killer naslovom, pošalji na milos@partoff.com sa subjectom: #praksa

Praksa nije plaćena jer znanja i rezultate koje ćete dobiti ovde, ne mogu da se kupe na drugom mestu. Slična ovakva škola postoji kod jednog lika u Litvaniji, ali vam je lakše da se prijavite u Partoff i odradite praksu na svom jeziku.

 

Rodžer Federer o ciljevima u karijeri i kakve to veze ima sa Community Management-om

set_roger_federer_bnp_paribas_showdown

Evo šta je Federer razmišljao pre nego što je postao najbolji teniser svih vremena, sada i definitivno:

Ideja je uvek bila da se što duže zadržim u igri. I kada sam postao br. 1, doneo sam odluku da sa svojim fitnes trenerom planiram dugoročno. Šta god radili, mi ćemo planirati na duge staze. Naravno, možemo da jurimo kintu i statiskike na turnirima. Možemo igrati više turnira, trenirati jače i više, ali to nije nešto što sam želeo da radim. Ako igram, želim da igram dobro. Ako je moguće, želim da zaobiđem povrede. Ostali momci na turu su takođe želeli da pobede. Ali kao što sam rekao, naš cilj je bio da budem u igri što duže.

Šta Community Manager može da nauči od Rogera Federera?

  1. Ne gruvaj kao konjina 100 objava dnevno;
  2. Ne komentariši u zajednici sve što neko objavi, ne idi na sve meetupove;
  3. Planiraj da praviš engejdžemnt što duže, a ne da se diviš statistikama na kraju dana ili kampanje;
  4. Nemoj da te aktivnosti drugih Community Managera zabrinjavaju, napravi dugoročni plan;
  5. Drži nivo;
  6. Igraj svoju igru.

 

Otac svih community manager-a

Nedavno je na jednoj konferencije o digitalnom marketingu grupa profesionalaca postavila vrlo intrigantno pitanje: Koliko naloga na društvenim mrežama može da vodi jedan iskusan community manager?

Mogli su se čuti različiti odgovori iz različitih uglova, međutim, neki konačni odgovor nismo ni naslutili sve dok nismo shvatili da je…

 

Besmrtni community manager, najbolji community manager!

Jedan gospodin iz veoma poznate i dobrostojeće beogradske agencije rekao je da sve naloge na ovom svetu mogu da vode 100 majmuna samo ako su besmrtni. 10 sekundi muk, ni muva da se oglasi. Stidljivo se javlja praktikantkinja iz jedne druge agencije i pita: “Zar nije logičnije smanjiti troškove, pa samo jednom besmrtnom majmunu poveriti posao community manager-a?”.

Logičnije je, odlično zapažanje. Takav jedan besmrtni majmun radi u Partoff-u.

Ne radimo Twitter

Twitter je društvena mreža na kojoj vam lako puknu živci. Mi često nismo koncentrisani dok radimo, pa veoma lako napravimo kriznu situaciju.

Ako baš insistirate da vam radimo Twitter, jedna objava košta 300 evra.

 

Šta sam naučio o promociji i marketingu dok sam ludovao na Ibici #1

partoff-ibiza-promoters

 

Godišnji odmor sam proveo na Ibici. Čim sam sleteo na ostrvo znao sam da će te dve nedelje biti paklena osveta za sve radne vikende, prekovremene sate i naprorne projekte koji su rađali više problema, nego rezultata i novca.

Samo pazi, u ovom poslednjem i jeste jezgro problema koje Ibica nosi u svim svojim oblicima –skupa je kao crni đavo, kako moja baba voli da kaže kada joj stignu računi za struju i telefon! Sigurno ne zarađuješ toliko novca da možeš da probaš sve što Ibica nudi, a ja ovo na LinkedIn-u sve pišem isključivo kako bih nekom skrenuo pažnju radi zaposlenja sa dobrom platom. Imam ozbiljne ambicije za naredno leto, ali molim te za strpljenje, moraš prvo da čuješ čega sam se tamo nagledao.

Potrudi se da te ne smorim i bilo bi lepo da izdržiš do kraja. Za kraj sam ostavio najbolje 😉

partoff-ibiza2016

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

dc10-ibiza-partoff

 

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

looky-looky

 

Svaki čovek kog sretnete na Ibici je prodavac

Svi, ali bukvalno svi. Prodaju sve, a najviše prodaju ulaznice za žurke koje u proseku koštaju €60. Takođe, svi prodaju i drogu, ali ću o tome pisati u sledećem tekstu. U čemu je kvaka – na Ibicu dolaze da žive i rade ljudi iz celog sveta isto kao što idu i da odmaraju. Svako od njih ima motiv da vredno radi i preživi u ambijentu koji je jezivo skup. 100 evra su ništa. Za 250 evra, malo uveče da se nacirkaš i nešto pojedeš, a ne nas desetoro. Da bi ljudi tamo zaradili, prodaju sve. Jedan prodavac može da ti završi karte, nađe automobil, smeštaj, drogu, kurve, a u ponudi ima i vilu od nekoliko miliona. Jako dobro poznaju svaki proizvod i uslugu i sve završavaju na vreme. Nikada ne čekaš. Tu važi staro pravilo da je postojeći kupac mnogo jeftiniji od novog kupca. Zato svi čuvaju svoje kupce i titraju im jajca.

Čega prodavac na Ibici mora biti svestan? Na ovakvim mestima jedino je važno postići taj nivo usluge da ako jednom budem zadovoljan onim što mi jedan čovek proda, sve ću do kraja odmora kupovati samo od tog istog čoveka. Od tog istog čoveka ćeš kupovati i sledeći put kada odeš, a od tog istog čoveka će kupovati i svako ko na tvoju preporuku ode na ostrvo. Zato se svi maksimalno trude da se osećaš kao kralj u bilo koje doba dana ili noći, na bilo kom delu ostrva. Ne može da ti se desi da ono što želiš, ne možeš da dobiješ onda kada hoćeš da dobiješ. Uzmeš telefon i kontaktiraš svog prodavca. On će uraditi sve da svoj odmor prevedeš kao svetski mega-car. Da nije tako, Ibica ne bi bila Ibica. Ako neko nije razumeo, evo mogu i ovako da formulišem:Ibica nije Budva.

Popusti, popusti i samo popusti

Cene su jezive. Budžet je ograničen. Ako se opustiš u nekom trenutku, pripremi se da prosiš. Najbolje šta možeš da uradiš je da napraviš spisak svojih potrepština, saznaš koje su regularne cene i onda sa tim spiskom pregovaraš sa svojim prodavcom. Smeštaj, iznajmljivanje automobila, ulaznice, restorani, droge, poslovna pratnja – za ceo paket možeš da dobiješ i 30% popusta. Ako ne pregovaraš dobro, jbg, nećeš proći najbolje, ali potrudi se da makar nešto sračunaš kako treba.

car-ibiza-stickers-partoff

 

Svaki drugi automobil je promoter

Najnormalnija stvar je da ljudi lepe stikere na svoje automobile, a takođe je sasvim normalno da ti bilo kome zalepiš stiker na automobili, ili da vidiš promotere kako idu ulicom i lepe stikere po tuđim automobilima. U Beogradu bi za tako nešto dobio dobre batine 100%. Da ne pričam o tome kakav bi hejt komapnije navukle sebi na vrat ako bi se usudile da to urade. Ali ovo je Ibica, niko tamo nije na frekvenciji hejta – svi su spremni za lude žurke i zezanje, a ovaj način promocije se prihvata na emocionalnom nivou. Ukoliko ti je automobil izlepljen kao što je izlepljen ovaj na slici ispod, uvek će te podsećati na najlepše dane u godini. Da možeš, i sam bi se pretvorio u jedan takav stiker i večno ostao zalepljen negde na ostrvu.

posters-ibiza

 

Posteri na svakom koraku

U Beogradu se promocija posterima radi u vezi sa nekoliko stvari: političke kampanje, žurke i koncerti, fudbalske utakmice Zvezde i Partizana. Na Ibici se posterima oglašavaju samo žurke, što je i logično, ali ono što svakako nisam očekivao je da svaki mogući lokal ima neku površinu ili pano na koji lepe plakate: pošta, market, kafić, butik, cvećara, kućica za prodaju autobuskih karti, restorani, auto-perionice, prodavnice nameštaja, turističke agencije, trafike… Posteri su na svakom koraku.

ibiza-flyers-stickers-partoff

 

Flajeri

Kao i plakati, flajeri su na svakom koraku, ali niko te ne presreće na ulici i ne gura ti ih u ruke. Oni su uvek uredno poređani na svakom mestu gde se nalaze ljudi, a ljudi se nalaze na svakom koraku. Meni su flajeri bili dobra alternativa za razglednice koje sam poneo prijateljima. Razglednice i flajeri se štampaju na istom papiru, samo što je razglednica €5, a flajer je džaba.

ibiza-bilboards-megaboards-partoff

 

Bilbordi, megabordi i velike fasade

Ovo su prve promotivne poruke koje stignu do tebe kada izađeš sa aerodroma. Ne postoji velika fasada ili neko zgodno mesto gde nije posađen bilbord. Fascinanta stvar je kojom brzinom menjaju lica!

pacha-ibiza-store-partoff

 

Suvenirnice najvećih klubova

Svi najveći klubovi imaju svoju zvaničnu prodavnicu u kojima prodaju brendirane suvenire. Ništa posebno se ne razlikuju od npr. suvenirnice Ferarija ili nekog drugog velikog brenda. Sitnice su skupe za naše pojmove, ali ni u jednom trenutku ti neće biti žao da kupiš torbu od 90€, majicu od 40€ ili kačket za 35€ zato što su ti komadidrastično kvalititniji od robe istog cenovnog ranga u Beogradu. Dakle, nema šanse da naletite na krš robu!

Najbolja stvar je što u suvenirnicama možeš da pokupiš tonu besplatih magazina uz koje ćeš ostati odlično informasan dok si na ostrvu. Problem je što ne možeš da ih poneseš sa sobom kući jer je težina prtljaga koji možeš da uneseš na avion vrlo limitirana, pa većina tih izdanja ipak ostane negde na ostrvu.

ibiza-magazines-partoff-jeger

 

Magazini, katalozi i ostali štampani materijali

Vrhunska produkcija! Ne postoji klub, restoran, prodavnica, rent-a-car ili bilo koja druga delatnost koja se ne oglašava u magazinima i katalozima ili nema svoj magazin. Odličan papri, neprevaziđen dizajn, perfektna fotografija i vrlo informativni tekstovi na engleskom i španskom jeziku.

To je materijal koji želite da sačuvate za uspomenu samo iz jednog razloga – fantastično je opisano sve ono što tamo vidiš i doživiš!

promoters-ibiza-partoff-1

 

Promoterke – pored toga što imaju vrhunska dupeta i sise…

Obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo. Da ne pričam o onome na šta svi pomisle kada kažem reč “promoterka”, gledajte slike ;). Ok, mogu da kažem nešto, takve ribe se ne sreću često, a u Beogradu takvih nema. Prosto nisu tako dobre i savršene u fizičkom smislu. Eto, reći ću samo da obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo, a slike će ti ispričati ostatak priče.

promoters-ibiza-partoff-2

Pored toga što su sve ribe na Ibici dobre, moram da naglasim da su promoterke ipak nešto posebno, ne samo zato što su dobre ribe, nego jako dobro znaju da rade i svoj posao. Vrlo su profesionalne i toliko vladaju materijom da takve nisam imao prilike da sretnem u životu.

promoters-ibiza-partoff-3

 

U Beogradu i Novom Sadu su promoterke uglavnom dobre, ali u poređenju sa promoterkama na Ibici, naše domaće su ništa više nego pokušaj promoterke. Promoterke na Ibici su toliko dobro obučene da se prosto zapitaš, da li je to promoterka ili boginja.

Mislio sam da mi je sve na Ibici bilo vrlo jasno, a ima veze sa promocijom. Međutim, razuverile su me promoterke od kojih sam očekivao samo da su dobre ribe. Ne lezi vraže, one su toliko profesionalne i maksimalno obučene da je prosto neverovatno da nikada nisam mogao da zamislim da je moguće da promoterka koja ima dobre sise i dupe ima nešto i u glavi. Promoterke na Ibici su najbolje.

Promoterke na Ibici su najubojitije oružje promocije i marketinga. Pored toga što im stalno gledaš u poprsje i zadnjicu, dobićeš sve potrebe informacije o najboljoj zabavi. Većinu ovih promoterki nije moguće gledati u oči, a neretko se dešava da ti nije jasno da li su to promoterke ili morske sirene, da li je java ili je san.

Kao što vidiš, o promoterkama nemam šta posebno da kažem osim da su to najbolje promoterke na svetu, eventualno takvih još ima u Las Vegasu, a to ću da proverim kada odem tamo. O promoterkama Ibičankama bih tri stvari mogao da kažem na 100 načina iz 100 uglova po uzoru na Rejmona Kenoa, ali neću više da te mlatim, shvataš o čemu pričam.

Sledećeg utorka ću da pišem o digitalnoj promociji. Samo malo da ti zagolicam maštu – do pre dve nedelje sam mislio da im je digital totalni krš, ali sam iznenada shvatio da je vrhunski iako se to na prvi pogled ne da primetiti 😀

Šta je odgovor na pitanje zadato u naslovu, tj. šta sam naučio? Čekajte nastavak, samo će se kazati 😀