Budućnost medija by Google

 
Novinststvo kao profesija je uočilo veliku priliku da ojača svoju poziciju još za vreme prve Obamine kampanje kada je blogosfera prvi put aktivno sudelovala u kreiranju javnog mnjenja. Nedugo zatim se pojavio Asanž sa Vikiliksom, pa Snouden sa globalnim nadgledanjem, i na kraju Tramp na Twitter-u. Mediji su iznova i iznova nalazili nove priče i sklapali deliće konteksta nezavisno od bilo koga.

Sve ovo je podržala tehnologija.

Osnovna misija Googla kao velike kompanije koju danas poznajemo je da skupi, sortira i na lak način isporuči podatke u telefon svaki put kad to zahtevamo. U današnje vreme medijske sveprisutnosti i digitalne tehnologije Google pokušava da adaptira neke nove modele novinarstva u redakcije kako bi sadržaji koje proizvode i plasiraju bili što kvalitetniji. Usvajanjem tog modela, novinar kog smo do sada poznavali postaje daleka prošlost. Ovo je definitivno vreme koje će obeležiti branša pod imenom Digital Journalist.

Pogledajte šta Google nudi u svom programu Initiative Center.

Gde kompanije najviše greše u promociji

 

Ovo važi samo za domaće kompanije, u razvijenom svetu gde ima para, situacija je drugačija. Kompanije najviše greše u tome što plasiraju mnogo dosadne, sterilne, semantički prazne i smisaono retardirane sadržaje. Sadržaji moraju biti zanimljivi i mora u kompanijskoj organizaciji da postoji čovek koji je zadužen samo za kvalitet sadržaja.

Glavna vodilja u ovom razmišljanju je ta što nam je medijski prostor prepljavljen prostačkim i banalim sadržajima bez ikakvih tendencija osim zaglupljivanja. Ne treba se drugačije odnositi prema kupcima, oni ionako ne žele lepo i pametno, nego ružno i glupo. I da je jeftino, na prvom mestu.

Praktični primeri bi mogli da se ilustruju u sledećim okvirima: ne trebate da se trudite da napravite lep sajt, jer je to skupo; koristiti što više arogancije, ne zaboravite da su na internetu svi pametni, a pametnima treba odmah u naslovu pokazati gde im je mesto; edukacija je skroz nepotrebna, ionako smo nepismeni, važno je samo uvaliti…

Šta je zaključak: prestanite da se pretvarate kao da je sve ok, samo se opustite, zaposlite dobrog Content Managera, dajte mu astronomsku platu, dajte mu odrešene ruke, a on će se već obračunati sa kupcima. Prosto i jednostavno.

Social media početkom 20. veka

Mnogo pre pojave intereneta, Boston Globe je imao “landing page” u strogom centru grada. Koristeći prednost prometnog mesta u kojoj je saobraćaj za motorna vozila zabranjen, urednici su okupljali ekipu ispred izloga svoje zgrade u koji su kačili najnovije vesti ispisane rukom na papiru.

 

Da li će doći dan kada ćemo se osloboditi papira

Papir, jedna od najvećih zagonetki današnjih kancelarija, još ne prepušta svoje mesto računarima.  Umesto da se potrošnja papira smanjuje, dešava se nešto sasvim suprotno. To se obično uzima kao dokaz za tvrdnju kako je teško iskoreniti staro i osloboditi se rasipničkih navika. Određen broj psihologa, međutim, ne slaže se sa ovakvim zaključkom. Papir uporno opstaje, ali za to postoji dobar razlog: kad se radi o obavljanju određene vrste kognitivnih zadataka, manuelni rad ima mnoge prednosti nad radom na računarima. Ljudi osećaju strah kada vide pretrpan sto. To je mentalni preduslov da se fokusiramo na cilj koji je pred nama. Tada su nam sve “lampice” uključene.

 

Kada se govori o modernizaciji kancelarija i radnog prostora, često se cilja na problem papirologije. Zamislite da nestanu svi registratori, fakture, to – do liste, rokovnici: šta bi nam bilo potrebno u kancelariji? Sto, stolica, električni uređaji uključujući i računar.

Ovom problematikom detaljnije su se bavili Abigail Sellen i Richard HarperOni svoju knjigu The Myth of the Paperless Office počinju pričom o ekonomistima Međunarodnog monetarnog fonda: oni mnogo vremena provode ispunjavajući komplikovane ekonomske izveštaje da bi se spremili za prezentaciju ili sastanak, kako bi posle konsultacija sa kolegama izmene beležili na marginama. Međutim, tu nije kraj: izmene i dodaci se vrše na svakom koraku, a papir trpi sve. Sve čuva, trebalo to nama ili ne. Bez papira, ovakav grupni rad bio bi puno teži. Prema autorima, papir ima jedinstven skup kvaliteta koji dopuštaju određene načine korišćenja. U procesu posla, papir je fleksibilan: možemo ga savijati, čitati malo sa početka, malo sa kraja, zapravo, slobodni smo  da radimo sa njim šta poželimo.

Neretko, druge studije govore o navikama čitanja, gde se opaža da na radnom mestu, ljudi skoro nikada nisu pročitali dokument linearno, od početka do kraja, kako bi, recimo, pročitati roman. Papir je prostorno fleksibilan, što znači da se može širiti po celom radnom stolu i organizovati na način koji nam najbolje odgovara. I tako imamo uvid u veću celinu: lakše piskaramo po tome što smo pročitali, bez menjanja izvornog teksta. Digitalni dokumenti, nasuprot papirnatim, imaju svoje prednosti, ali i ograničenja. Oni se mogu lako pretraživati, umnožavati, pohranjivati i povezivati sa drugim relevantnim materijalima. Ali njima nedostaje fizički kvalitet percepcije koji nam uverljivije daje osećaj manuelnog rada.

Na pamet mi pada rad žirija za neku književnu nagradu. Na žiriranju, svaki član ima svoj primerak knjige o kojoj govori, “išaranu” svojim beleškama. Radi ilustracije o čemu govori, član žirija će uputiti na neku stranicu i pasus u knjizi… Ostali članovi mogu na svom primerku obeležiti pasus, napisati ime kolege i dodati svoj komentar na to. Koliko bi bilo komplikovanije kliknuti na “search”, pa ako se ključna reč ili sintagma javlja više puta onda je malo verovatno da ćemo na prvi upit dobiti željeni rezultat pretrage. Kada nam kolega kaže: “Sto dvadeset i treća strana, sredina četvrtog pasusa”, mi ćemo uz malo listanja doći do željenog rezultata. Ukoliko želimo da napišemo napomenu, u Wordu bismo morali da kliknemo nekoliko puta da bismo dobili opciju za komentare, a šta ćemo činiti ako je dokument u nekom nepromenjivom formatu?

Daleko od toga da smo ovim tekstom uspeli da “pretresemo” sve aspekte ovog problema, ali nam se nameće zaključak da nismo ni blizu toga da se u potpunosti digitalizujemo. Težište zaključka ukazuje prvenstveno na psihološke korene ovakvih navika. Ovo su samo neki detalji vezani za tematiku papira u radnim procesima, a mnogo bolji tekst Malcolma Gladwella možete pročitati u New Yorkeru.

Tražimo praktikante – ne plaćamo

Tražimo talentovane praktikante. Bavićemo se aktuelnim temama digitalnog marketinga na projektima koje sami smislite.

Jedini uslov je da budete pismeni, tj. da znate da čitate i pišete. Motivacija se podrazumeva.

Motivaciono pismo na jednoj A4 strani napisanog fontom veličine 12 i proreda 1.5 sa killer naslovom, pošalji na milos@partoff.com sa subjectom: #praksa

Praksa nije plaćena jer znanja i rezultate koje ćete dobiti ovde, ne mogu da se kupe na drugom mestu. Slična ovakva škola postoji kod jednog lika u Litvaniji, ali vam je lakše da se prijavite u Partoff i odradite praksu na svom jeziku.

 

Srbi najviše veruju Online medijima!

Prošle godine Politika je objavila tekst Dalibora Petrovića, sociologa i docenta na Univerzitetu u Beogradu u kom se autor osvrće na izveštaj Evropske radiodifuzne unije. Korisnu dopunu ovom izveštaju predstavlja izveštaj o ulozi digitalnog informisanja koji je sačinio Rojtersov institut za studije novinarstva.

Rojtersov izveštaj je važan zato što nam daje produbljenu sliku upotrebe onlajn medija kao izvora informisanja, a ovaj uvid je više nego potreban u paradoksalnoj situaciji rastućeg informisanja kroz ove medije, uz istovremeno nisko poverenje u njih.

 

Ovo su najvažniji nalazi: Najveći procenat građana EU veruje sadržajima sa radija, a ubedljivo najmanje veruju sadržajima sa Interneta!

Dakle, šta su najvažniji nalazi ova dva izveštaja? Medij kojem, po izveštaju EBU, veruje najveći procenat građana EU (55 odsto) jeste radio, dok se ubedljivo na poslednjem mestu nalaze internet (35 odsto) i onlajn društvene mreže (20 odsto).

Međutim, u Srbiji je situacija skroz drugačija – Srbi najviše veruju online medijima!

Pročitaj tekst ovde.

The elements of content strategy by Erin Kissane

Content strategija je jedna od ključnih oblasti u kreiranju web prisustva. Ali koga briga za tim? Odakle sada još i to? Ova kratka knjiga nas vodi kroz renesansu content strategije koja je u poslednjih 10 godina prestala da bude značajna oblast na našoj sceni.

Ovaj kratki vodič nas vodi do samih korena definisanja i izvršavanja content strategije i na ekspertski način ilustruje ne samo kako se izvršava, nego i to kako da je i ti dobro definišeš i izvršiš.

Odlično štivo za one koji su u materiji, a dragocena i svima koji žele da pronađu osvežavajuće stvari u svojoj digitalnoj karijeri.

 

Esej o novoj svesci

Ova sveska koju sam posebno lepo ukrasio treba da bude glavna beležnica mojih eseja. Za početak mi je neophodna tanka olovka koja lagano klizi po papiru. Ova baš i ne klizi. Linije su suviše sabijene, trebao bi mi veći prored. Nekada nisam u stanju da reči sabijam između linija. Nekada beležim samo jednu reč po stranici. Sada se javlja i sledeći problem. Približio sam se kraju stranice i moraću da je okrenem, a ne volim da pišem po levoj strani dok ne stignem do polovine sveske. Imam tri izbora: ili da preskačem levu stranu, ili da preskočim pola sveske pa pišem od sredine, ili da pišem sada samo po desnoj strani, pa kada stignem i do poslednjeg lista, okrenem svesku naopačke i nastavim opet samo da pišem sa desne strane. Kako god da bude, ostala su mi još samo dva reda za ovaj esej. Šaka mi je skroz izašla sa površine papira i vrlo mi je neprijatno da pišem.

 

Ghost blogging

Da li zvezde zaista pišu svoje blogove ili to neko drugi radi umesto njih?  “Ghost writing” je klasična pojava u šou biznisu. Od pisanja muzičkih tekstova do autobiografija, zvezde angažuju profesionalca da to radi umesto njih. Što se tiče blogova istina je nagde na sredini, većinu dnevnih unosa objavljuje angažovana osoba, dok zvezda ponekad sedne i nažvrlja neki tekst.