Šta sam naučio o promociji i marketingu dok sam ludovao na Ibici #1

partoff-ibiza-promoters

 

Godišnji odmor sam proveo na Ibici. Čim sam sleteo na ostrvo znao sam da će te dve nedelje biti paklena osveta za sve radne vikende, prekovremene sate i naprorne projekte koji su rađali više problema, nego rezultata i novca.

Samo pazi, u ovom poslednjem i jeste jezgro problema koje Ibica nosi u svim svojim oblicima –skupa je kao crni đavo, kako moja baba voli da kaže kada joj stignu računi za struju i telefon! Sigurno ne zarađuješ toliko novca da možeš da probaš sve što Ibica nudi, a ja ovo na LinkedIn-u sve pišem isključivo kako bih nekom skrenuo pažnju radi zaposlenja sa dobrom platom. Imam ozbiljne ambicije za naredno leto, ali molim te za strpljenje, moraš prvo da čuješ čega sam se tamo nagledao.

Potrudi se da te ne smorim i bilo bi lepo da izdržiš do kraja. Za kraj sam ostavio najbolje 😉

partoff-ibiza2016

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

dc10-ibiza-partoff

 

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

looky-looky

 

Svaki čovek kog sretnete na Ibici je prodavac

Svi, ali bukvalno svi. Prodaju sve, a najviše prodaju ulaznice za žurke koje u proseku koštaju €60. Takođe, svi prodaju i drogu, ali ću o tome pisati u sledećem tekstu. U čemu je kvaka – na Ibicu dolaze da žive i rade ljudi iz celog sveta isto kao što idu i da odmaraju. Svako od njih ima motiv da vredno radi i preživi u ambijentu koji je jezivo skup. 100 evra su ništa. Za 250 evra, malo uveče da se nacirkaš i nešto pojedeš, a ne nas desetoro. Da bi ljudi tamo zaradili, prodaju sve. Jedan prodavac može da ti završi karte, nađe automobil, smeštaj, drogu, kurve, a u ponudi ima i vilu od nekoliko miliona. Jako dobro poznaju svaki proizvod i uslugu i sve završavaju na vreme. Nikada ne čekaš. Tu važi staro pravilo da je postojeći kupac mnogo jeftiniji od novog kupca. Zato svi čuvaju svoje kupce i titraju im jajca.

Čega prodavac na Ibici mora biti svestan? Na ovakvim mestima jedino je važno postići taj nivo usluge da ako jednom budem zadovoljan onim što mi jedan čovek proda, sve ću do kraja odmora kupovati samo od tog istog čoveka. Od tog istog čoveka ćeš kupovati i sledeći put kada odeš, a od tog istog čoveka će kupovati i svako ko na tvoju preporuku ode na ostrvo. Zato se svi maksimalno trude da se osećaš kao kralj u bilo koje doba dana ili noći, na bilo kom delu ostrva. Ne može da ti se desi da ono što želiš, ne možeš da dobiješ onda kada hoćeš da dobiješ. Uzmeš telefon i kontaktiraš svog prodavca. On će uraditi sve da svoj odmor prevedeš kao svetski mega-car. Da nije tako, Ibica ne bi bila Ibica. Ako neko nije razumeo, evo mogu i ovako da formulišem:Ibica nije Budva.

Popusti, popusti i samo popusti

Cene su jezive. Budžet je ograničen. Ako se opustiš u nekom trenutku, pripremi se da prosiš. Najbolje šta možeš da uradiš je da napraviš spisak svojih potrepština, saznaš koje su regularne cene i onda sa tim spiskom pregovaraš sa svojim prodavcom. Smeštaj, iznajmljivanje automobila, ulaznice, restorani, droge, poslovna pratnja – za ceo paket možeš da dobiješ i 30% popusta. Ako ne pregovaraš dobro, jbg, nećeš proći najbolje, ali potrudi se da makar nešto sračunaš kako treba.

car-ibiza-stickers-partoff

 

Svaki drugi automobil je promoter

Najnormalnija stvar je da ljudi lepe stikere na svoje automobile, a takođe je sasvim normalno da ti bilo kome zalepiš stiker na automobili, ili da vidiš promotere kako idu ulicom i lepe stikere po tuđim automobilima. U Beogradu bi za tako nešto dobio dobre batine 100%. Da ne pričam o tome kakav bi hejt komapnije navukle sebi na vrat ako bi se usudile da to urade. Ali ovo je Ibica, niko tamo nije na frekvenciji hejta – svi su spremni za lude žurke i zezanje, a ovaj način promocije se prihvata na emocionalnom nivou. Ukoliko ti je automobil izlepljen kao što je izlepljen ovaj na slici ispod, uvek će te podsećati na najlepše dane u godini. Da možeš, i sam bi se pretvorio u jedan takav stiker i večno ostao zalepljen negde na ostrvu.

posters-ibiza

 

Posteri na svakom koraku

U Beogradu se promocija posterima radi u vezi sa nekoliko stvari: političke kampanje, žurke i koncerti, fudbalske utakmice Zvezde i Partizana. Na Ibici se posterima oglašavaju samo žurke, što je i logično, ali ono što svakako nisam očekivao je da svaki mogući lokal ima neku površinu ili pano na koji lepe plakate: pošta, market, kafić, butik, cvećara, kućica za prodaju autobuskih karti, restorani, auto-perionice, prodavnice nameštaja, turističke agencije, trafike… Posteri su na svakom koraku.

ibiza-flyers-stickers-partoff

 

Flajeri

Kao i plakati, flajeri su na svakom koraku, ali niko te ne presreće na ulici i ne gura ti ih u ruke. Oni su uvek uredno poređani na svakom mestu gde se nalaze ljudi, a ljudi se nalaze na svakom koraku. Meni su flajeri bili dobra alternativa za razglednice koje sam poneo prijateljima. Razglednice i flajeri se štampaju na istom papiru, samo što je razglednica €5, a flajer je džaba.

ibiza-bilboards-megaboards-partoff

 

Bilbordi, megabordi i velike fasade

Ovo su prve promotivne poruke koje stignu do tebe kada izađeš sa aerodroma. Ne postoji velika fasada ili neko zgodno mesto gde nije posađen bilbord. Fascinanta stvar je kojom brzinom menjaju lica!

pacha-ibiza-store-partoff

 

Suvenirnice najvećih klubova

Svi najveći klubovi imaju svoju zvaničnu prodavnicu u kojima prodaju brendirane suvenire. Ništa posebno se ne razlikuju od npr. suvenirnice Ferarija ili nekog drugog velikog brenda. Sitnice su skupe za naše pojmove, ali ni u jednom trenutku ti neće biti žao da kupiš torbu od 90€, majicu od 40€ ili kačket za 35€ zato što su ti komadidrastično kvalititniji od robe istog cenovnog ranga u Beogradu. Dakle, nema šanse da naletite na krš robu!

Najbolja stvar je što u suvenirnicama možeš da pokupiš tonu besplatih magazina uz koje ćeš ostati odlično informasan dok si na ostrvu. Problem je što ne možeš da ih poneseš sa sobom kući jer je težina prtljaga koji možeš da uneseš na avion vrlo limitirana, pa većina tih izdanja ipak ostane negde na ostrvu.

ibiza-magazines-partoff-jeger

 

Magazini, katalozi i ostali štampani materijali

Vrhunska produkcija! Ne postoji klub, restoran, prodavnica, rent-a-car ili bilo koja druga delatnost koja se ne oglašava u magazinima i katalozima ili nema svoj magazin. Odličan papri, neprevaziđen dizajn, perfektna fotografija i vrlo informativni tekstovi na engleskom i španskom jeziku.

To je materijal koji želite da sačuvate za uspomenu samo iz jednog razloga – fantastično je opisano sve ono što tamo vidiš i doživiš!

promoters-ibiza-partoff-1

 

Promoterke – pored toga što imaju vrhunska dupeta i sise…

Obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo. Da ne pričam o onome na šta svi pomisle kada kažem reč “promoterka”, gledajte slike ;). Ok, mogu da kažem nešto, takve ribe se ne sreću često, a u Beogradu takvih nema. Prosto nisu tako dobre i savršene u fizičkom smislu. Eto, reći ću samo da obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo, a slike će ti ispričati ostatak priče.

promoters-ibiza-partoff-2

Pored toga što su sve ribe na Ibici dobre, moram da naglasim da su promoterke ipak nešto posebno, ne samo zato što su dobre ribe, nego jako dobro znaju da rade i svoj posao. Vrlo su profesionalne i toliko vladaju materijom da takve nisam imao prilike da sretnem u životu.

promoters-ibiza-partoff-3

 

U Beogradu i Novom Sadu su promoterke uglavnom dobre, ali u poređenju sa promoterkama na Ibici, naše domaće su ništa više nego pokušaj promoterke. Promoterke na Ibici su toliko dobro obučene da se prosto zapitaš, da li je to promoterka ili boginja.

Mislio sam da mi je sve na Ibici bilo vrlo jasno, a ima veze sa promocijom. Međutim, razuverile su me promoterke od kojih sam očekivao samo da su dobre ribe. Ne lezi vraže, one su toliko profesionalne i maksimalno obučene da je prosto neverovatno da nikada nisam mogao da zamislim da je moguće da promoterka koja ima dobre sise i dupe ima nešto i u glavi. Promoterke na Ibici su najbolje.

Promoterke na Ibici su najubojitije oružje promocije i marketinga. Pored toga što im stalno gledaš u poprsje i zadnjicu, dobićeš sve potrebe informacije o najboljoj zabavi. Većinu ovih promoterki nije moguće gledati u oči, a neretko se dešava da ti nije jasno da li su to promoterke ili morske sirene, da li je java ili je san.

Kao što vidiš, o promoterkama nemam šta posebno da kažem osim da su to najbolje promoterke na svetu, eventualno takvih još ima u Las Vegasu, a to ću da proverim kada odem tamo. O promoterkama Ibičankama bih tri stvari mogao da kažem na 100 načina iz 100 uglova po uzoru na Rejmona Kenoa, ali neću više da te mlatim, shvataš o čemu pričam.

Sledećeg utorka ću da pišem o digitalnoj promociji. Samo malo da ti zagolicam maštu – do pre dve nedelje sam mislio da im je digital totalni krš, ali sam iznenada shvatio da je vrhunski iako se to na prvi pogled ne da primetiti 😀

Šta je odgovor na pitanje zadato u naslovu, tj. šta sam naučio? Čekajte nastavak, samo će se kazati 😀

Kako korisnici stvaraju sadržaje

Bojani i Marku iz Beograda ukrali su vozilo s parkinga. U policiji su im rekli da se “oproste od automobila”.

Verovatno ste čitali niz suvoparnih tekstova na temu krađe automobila, ali nećemo se baviti automobilima i krađom, nego ćemo na primeru ove teme da vidimo kako tema iz posetioca nekog portala izvlači najbolje sadržaje koji se popularno u industriji krste kao “user generated content“.

To su oni tekstovi gde pročitate naslov, preskočite tekst i odmah se bacite na komentare. Evo i najboljih.

—-

Meni ukrali kombi ispred kuce, kamera sve do detalja snimila. Odnesoh snimke u policiju sacuvane u standardnim formatima a oni kazu: “Zao nam je, nasi komjuteri ne mogu da ucitaju vas video zapis”. Ja probao na drugih 10 komjutera, i na svakom je radilo. Potrage za kombijem naravno nije ni bilo. Toliko.

Имам питона у ауту. Тамо је ноћу. Слабо га храним, па је увек расположен за клопу. Ко воли , нека изволи.

—-

Mom tati kad su ukrali auto, pozvao je sve taksi sluzbe u gradu i zamolio ih da ako neko od taksista vidi auto (jer taksista ima po celom gradu) da mu jave. Javili su posle 24h da su videli parkiran auto i dali nam adresu. Tako da smo uspeli da ga pronadjemo. Ako vam se (ne daj boze) desi kradja, pokusajte na ovaj nacin da ga nadjete, mozda vam se posreci kao i nama.

—-

Možda ću biti opširan ali priča je odlična a dešava se u NS. Elem poznaniku sa posla koji je godinama stedeo za BMW i na kraju ga kupio posle 4 meseca ukradu auto. On naravno odmah u policiju kod inspektora koji mu kaže da ima malo nade za pronalaženje vozila ali da ako i postoji ode u taj i taj kafić u NS potraži tog i tog i da ga pita. Ode čovek potraži lika i objasni problem a ovaj mu kaže da ostavi telefon i da će se raspitati. Sutra ga pozove i kaže mu dodji i donesi hiljadarku. On dodje da hiljadu evra a ovaj mu kaže auto ti je u Sofija u ulici toj i toj parkiran. Čovek u neverici pozove prijatelja i zamoli ga za prevoz do Sofije koji ga odveze do adrese gde i nađoše auto. Čovek sav sretan se vrati za NS.Ujutro kad je ustao i krenuo na posao auta opet nema ukraden…On sad direkt ode do lika u kafiću koji opet istu priču da će se raspitati i javiti. Sutra isto nazvao ga i rekao da donese hiljadarku. Čovek šta će sve odradi i dobije informaciju da mu je auto u Pančevu u toj i toj ulici. Opet prijatelja Ajd vozi do Pančeva kad dođoše na adresu auto tamo a na sedištu koverat sa dve hiljade evra. Ovom ništa jasno nije…..Ali ga je prijatelj osvestio da je iz Sofije u autu sav sretan i razdragan verovatno preneo jedno 200 kila heroina….

—-

Ovde je reč o drugoj generaciji lopova.
Ona prva, iz 90-tih, evoluirala je u “dilere”, “ovlašćene zastupnike” i slično.
Takođe, nekadašnji valjatori piratskih DVD filmova danas su vlasnici “uglednih distributerskih kuća”.
A prikazivači filmova bez plaćanja autorskih prava (do 2000.) sada su “medijski magnati”. Dobitnici godišnjih nagrada za kulturno pregalaštvo.
Kriminal se isplati. Samo treba biti strpljiv.

—-

Inace 1997. god otac kupi nov bmw 5 e39, u to vreme pojam pojmova. I jednu noc upali se alarm, matori izadje napolje, jedan pobegne, drugi potegne pistolj i ispali sarzer ka ocu, a treci polako odseta. Matori malo proseta okolo, auto obijen, kad kod kapije znacka policijska. Dodje policija, slikaju, zapisuju..kad posle pola sata stize lada niva, izlaze tri policajca, jedan nesto gleda, osvetljava sve, matori u tome izadje napolje i kaze, ej ti sto si pucao na mene, znacka je kod mene, inspektor pogleda caleta zbunjeno, a on mu kaze da su njih trojica bili i da je taj jedan pucao i da mu je uz put ispala znacka, inspektor uzme znacku vikne idemo i nikada vise niko se nije ni javio.

—-

Ja sam se opostio od policije. Vise se uzdam u svoju bejzbol palicu, a sa sobom uvek nosim 300 evra u čarapi kao lubrikant, da podmažem ako situacija zaškripi. Kaže mi ortak koji je živeo u Venecueli dve godine da je u Karakasu ista stvar, jedino sto je klima mnogo bolja pa mu vise svidja da tamo zivi. Ide covek opet za mesec dana. Pitam se sta ja uopste radim ovde.

—-

Priatelju su pre 3godine ukrali Opel Zafiru 4mes stara. Nije zvao policiju, nego prijatelja koji vedri i oblaci, kaze on njemu zovi me ujutru spavam. Ujutru odemo kod tog tipa, on zove neki broj, pa drugi, treci i posle 6-7 poziva odustane. Onda popije kafu ulisprica se sa nama, nazove neki broj i kaze je li neko od vasih digao zafiru nocas. I nista. nakon 10ak min mu zvoni telefon, javi se, prekine i kaze auto te tu ceka. Samo mu o parfem falio.

—-

Komsiji ukrali kola, pozvali i rekli da spremi lovu za otkup i da ce doci momak sa autom. Dosao dasa, komsa ga gleda popreko a ovaj pita “Hocete licnu kartu da vam dam? Nije problem, ali vi imate ove kuce i ovu decu…” Komsija dade pare i bogzna kako isprati coveka kuci. Inace sabacka mafija je u pitanju.

 

Najveći procenat građana EU veruje sadržajima sa radija, a ubedljivo najmanje veruju sadržajima sa Interneta!

Prošle nedelje Politika je objavila tekst Dalibora Petrovića, sociologa i docenta na Univerzitetu u Beogradu u kom se autor osvrće na izveštaj Evropske radiodifuzne unije . Korisnu dopunu ovom izveštaju predstavlja izveštaj o ulozi digitalnog informisanja koji je sačinio Rojtersov institut za studije novinarstva. Rojtersov izveštaj je važan zato što nam daje produbljenu sliku upotrebe onlajn medija kao izvora informisanja, a ovaj uvid je više nego potreban u paradoksalnoj situaciji rastućeg informisanja kroz ove medije, uz istovremeno nisko poverenje u njih.

Ovo su najvažniji nalazi: Najveći procenat građana EU veruje sadržajima sa radija, a ubedljivo najmanje veruju sadržajima sa Interneta!

Dakle, šta su najvažniji nalazi ova dva izveštaja? Medij kojem, po izveštaju EBU, veruje najveći procenat građana EU (55 odsto) jeste radio, dok se ubedljivo na poslednjem mestu nalaze internet (35 odsto) i onlajn društvene mreže (20 odsto).

Međutim, u Srbiji je situacija skroz drugačija – Srbi najviše veruju online medijima!

Pročitaj tekst ovde.

Pesnik Slobodan Stevanović iz Petrovca na Mlavi recituje svoju poeziju na Youtube-u

Šta god da radite, publiku možete da imate, važno je da snimite video kao što je to uradio pesnik Slobodan Stevanović. Uradite isto šta i on, uspeh je zagarantovan!

 

Šta kaže publika na Slobodanov uradak:

Postovani Slobodane… drago mi je da sam cuo sve vase pesme objavljene na youtube kanalu i mogu vam reci da ste fantasticni!Na takvom izrazu bi vam prosto mogli pozavideti i veliki svetski pesnici! Zamolio bih vas da jednu pesmu posvetite onaniji(masturbaciji),kao jednom opste prihvacenom drustvenom fenomenu….unapred zahvalan:-)

Svaka cast… Kakva dikcija,izrazajnost… Pesma daje neko drugo vidjenje na svet koji malo nas razume. Pozdrav iz okoline Dupljeva.

Tako je deda, ubijas! Ako si im reko!

Stvarno mi nije jasno ko ovo moze da dislajkuje??? Nikad me poezija nije doticala, ali ovo, ovo je nesto stvarno posebno…!

I Espreso je pisao o Slobodanu:

Iako u našoj zemlji vlada rašireno mišljenje da za knjige i poeziju niko ne mari, pesnik Slobodan Stevanović iz Petrovca na Mlavi se potrudio da to promeni, pa je na društvenoj mreži “Jutjub” postavio klipove na kojima recituje neke od svojih pesama.

“Narkomanka”, “Otac tiranin”, “Greh mladog popa”, samo su neki od naziva pesama ovog pesnika čije su klipove do sada pregledali nekoliko desetina hiljada korisnika ove društvene mreže.

Iako ove pesme imaju dosta negativnih kritika, ima i onih koji su u komentarima poručili da bi ime Jovanovića trebal da se “stavi pored Jovana Dučića u istoriji srpske poezije“.

Neki od stihova glase ovako:

“Toga dana važan praznik je bio
seoski pop probudio se rano
popadija pod njega podvuče se lagano
pop je njen miris i toplotu osetio

Nemoj ženo da praviš probleme
reče joj po tiho na uvo
ti si čoveče sinoć snagu sačuvao
sada nemoj da žuriš, jer imaš vreme

Vernici nisu počeli da dolaze,
crkvenjak još ne bije zvono
tada je pop na posao prionuo
oboje poletoše niz nebeske staze”

CMS – Raskrinkavanje mita

Mnoge organizacije žure  da usvoje gotova web rešenja za upravljanje sadržajem (CMS), a sve u cilju podrške online strategije.

cms-265127_960_720

 

Iskustva ili neka od istraživanja pokazuju da više od pola CMS projekata “pukne” na neki način: nemogućnost implementacije, povećavanje troškova projekta, pomeranje rokova, SEO propast, i još mnogo toga.

Raskrinkavanje mita je u sledećem: kada dođe do toga da je sadržaj uspešno organizovan, ne radi se više samo o tehnologiji koju treba da implementiramo. U stvarnosti, implementacija CMS-a zavisi od vašeg plana, ljudi i procesa oragnizovanja sadržaja.

Ovako izgleda kada prvo razmišljate o platformi, a ne o sadržajima.
Ovako izgleda kada prvo razmišljate o CMS platformi, a ne o sadržajima.

Organizacija Online sadržaja

Kao online zajednicu sve nas tišti problem produkcije kvalitetnog online sadržaja. U stvari, izgleda da smo kolektivno došli do zaključka da bismo voleli da je sadržaj problem nekog drugog, a ne naš. Međutim, situacija je sasvim suprotna našim maštarskim težnjama: mi smo ti koji korisnicima nudimo sadržaj i to je stvar o kojoj bismo trebali brinuti na prvom mestu.

Šta je organizacija sadržaja?

Kreiranje plana za produkciju, objavljivanje i distribuciju korisnog i upotrebljivog sadržaja je najkraći odgovor na pitanje. Nužno, onaj koji planira taj proces mora raditi na definisanju ne samo sadržaja koji će biti objavljen, nego mora prvo znati i zbog čega nešto objavljuje.

Organizacija sadržaja i njegova produkcija takođe su i “predmet odgovornosti” onoga ko kreira taj proces. Odgovornost se ogleda u detaljnom poznavanju afiniteta publike kojoj se obraćamo i od poznavanja strategije konkurencije.

U najboljem slučaju, organizacija sadržaja treba da zadovolji sledeće uslove:

  • obrađivanje ključnih tema i slanje odgovarajuće poruke;
  • obezbeđivanje afirmativnog nivoa tema koje pokriva sadržaj;
  • definisanje svrhe sadržaja (npr. kako će sadržaj premostiti prostor između publike i vaših poslovnih aspiracija);
  • analiza nedostataka sadržaja;
  • optimizacija za pretraživače (SEO) i
  • uočavanje strateške preporuke o stvaranju, objavljivanju i upravljanju novog sadržaja.

Ali…gde je zvezda večeri!

Glavni cilj organizacije online sadržaja je korišćenje reči i podataka u cilju stvaranja nedvosmislenog sadržaja koji će biti posrednik interaktivnih iskustava. Mi moramo biti stručnjaci u svim aspektima komunikacije kako bi sve to bilo efikasno.

To je težak zadatak. Postoji mnogo “aspekata komunikacije” u kojima strateg online sadržaja mora zaista biti stručan. U narednim redovima ćemo pretpostaviti da postoji niz segmenata u vezi sa disciplinom koja zaslužuje vlastitu definiciju:

  • Uređivačka strategija definiše smernice po kojima je sav online sadržaja uređen: vrednost, glas, ton, pravni i regulatorni tokovi, korisnički generisan sadržaj, i tako dalje. Ova praksa takođe definiše organizaciju online uređivačkog kalendara, uključujući i životni ciklus sadržaja.
  • Pisanje za web je uvek i pre svega najbolja vežba pisanja korisnog, upotrebljivpg sadržaja posebno namenjenog za online publikaciju. To je puno više nego “pametni” copywriting. Kreativni online pisac treba razumeti osnove user experience, mora dobro prevesti informacionu arhitekturu dokumentacije i napisati efektivne metapodatake.
  • Metadata strategija poznatija je kao i struktura metapodataka, a takođe je poznata i kao sintagma “podaci o podacima” (ili sadržajma.). Dobro strukturirani metapodaci pomažu izdavačima da identifikuju, organizuju i ponovno koriste sadržaj na način koji su od značaja za publiku.
  • Optimizacija za pretraživače je proces uređivanja i organizovanja sadržaja na web stranici ili preko šireg web konteksta (uključujući metapodatke), a cilj je povećanje potencijala relevantnosti za pretraživače za određene ključne reči.
  • Content Management strategija definiše tehnologije potrebne za skupljanje, trgovinu, isporučivanje i čuvanje organizacije sadržaja. Izdavačka infrastruktura, životni ciklus sadržaja i njegova povezanost sa novim sadržajem su ključni razlozi ove strategije.
  • Sadržaj kanala distribucije definiše strategiju kako i gde će sadržaj biti na raspolaganju korisnicima.

Otvorite oči i pažljivo čitajte

Kad se radi o stvarima koji se odnose na sadržaj i stvaranje sadržaja, lako je zaboraviti ono što želite, ili još gore, zadovoljite se onim što je mnogo manje od onoga što ste zamislili.

Ali, sve dok ne počnemo kritički tretirati sadržaj, sredstvo dostojano strateškog planiranja i namenimo mu značajna ulaganja, mi ćemo nastaviti da pružamo isprazan sadržaj. Nastavićemo da popunjavamo mesto za reči, slike, audio i video na stranicama koje nisu dobro isplanirani za naše ciljeve. Naši posetioci i dalje neće naći ono što traže, a mi ćemo nastaviti objavljivati nekoristan, umesto upotrebljiv sadržaj do kojeg je ljudma stalo.

Prestanite se pretvarati da je sadržaj problem nekog drugog. Organizujte vaš sadržaj! Naučite da radite sa sadržajima! Praksa pomaže pri rešavanju problema!