Dr. Pagijator uništio saobraćaj u Beogradu

Za ljude koji žive u Beogradu jedina istina je da je sistem saobraćaja totalno uništen i da će takav ostati minimum do Nove godine. Molimo klijente da ne brinu što ne dolazimo, ne možemo zato što je Siniša Mali uništio saobraćaj u Beogradu.

Lažni doktorat i njegova realizacija.

 

Konferesije razbio konferenciju za novinare u rekordnom roku

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare koja je organizovana povodom košarkaške utakmine Turska – Rusija ovogodišnjem prvenstvu Evrope.

U kratkoj, ali jebitačnoj konferenciji za novinare, turski konferesije je trenera ruske selekcije predstavio imenom selektora ženske košarkaške reprezentacije, pa ga onda ladno odjebao:

Konferansije: Dobar dan, poštovani novinari. Pred vama su Timofej Mozgov i selektor Boris Sokolovski (inače, Boris Sokolovski je selektor ženske reprezentacije Rusije, a mušku vodi Sergej Bazarevič, prim. aut.)

Bazarevič: Ja nisam Sokolovski.

Konferensije: (osmeh)

Bazarevič: Ne, ja stvarno nisam Sokolovski.

Neko od novinara iz publike: On je Bazarevič!

Konferansije: Ok, Bazarevič.

Bazarevič: Mislim, znam da smo izgubili, ali opet…

Konferansije: Dobro… Timofej, imaš li neki komentar na utakmicu?

Mozgov: Ne.

I onda – tajac.

 

Crvena Zvezda – Sparta gledalo 2 miliona gledalaca

Sportski žurnal prenosi da je sinoć utakmicu između Zvezde i Sparte gledali 2 miliona domaćih navijača. Iz Crvene Zvezde se hvale kako ima armiju navijača, a nije im na pamet palo da je pola navijača sinoć bilo iz tabora Partizana i da su navijali za Spartu.

Google zna sve o roditeljstvu i bebama

Čekanje deteta je verovatno jedno od najspecifičnijih situacija u životu. Malo toga možemo saznati neposredno o bebinim potrebama jer bebe ne umeju da govore. Stalno nam daju neke signale i na osnovu tih signala mi donesemo zaključak i povučemo potez da bi zadovoljili bebine potrebe.

Da ne bismo lupali glavom, Google je uredio najčešća pitanja i odgovore koje roditelji unose u pretragu pa nam je olakšao muke pri tumačenju neverbalnih poruka koje dobijamo od deteta.

Da priča ne bi ostala ovako na pola napisana, Google je još omogućio i efikasniju glasovnu pretragu preko Google Assistent-a, jer kako navode u saopštenju, nije ni prirodno ni bezbedno u isto vreme tapkati po displeju i nositi bebu.

Flash ide u istoriju

Već je prošlo godinu dana od kako je Adobe najavio da će poslati Flash u istoriju. To se danas i desilo, a baš sam juče uradio update.

Za novost sam saznao prošle godine kada je Google izbacio notifikaciju da više neće biti moguće plasirati oglase u Flash formatu.

Pre 15 godina Flash je bio glavna fora u web designu. Njegova popularnost naglo je počela da opada kada se pojavio CSS, a kada se pojavio HTML5, bilo je jasno kakav ishod se približava.

Figurice inspirisane karakterima uz Another Brick in the Wall

The Wall Pink Floyd-a je sigurno jedan od 10 albuma koji je  oblikovao pojmove i granice rock’n’roll-a. 2003. godine Stevenson Entertainment Group je izbacila prva dva seta figurica inspirisane animiranim karakterima iz filma Alana Parkera po albumu Pink Floyd-a The Wall iz 1979. godine.

Celu priču pročitajte ovde.

 

Sadržaj pre forme

To je jedina istina u advertajzingu. Kada znate šta hoćete da kažete, reći ćete onoliko koliko imate da platite.

Esej o vizijama

Već smo dosta toga čuli kako su neki od najvećih izuma prvo bile vizije, pa ideje, neko je te ideje skicirao da bi podelio sa drugima, a neko je odmah pristupio ostvarivanju vizije.

U ovom eseju nema bog zna šta da se kaže, a da se u vezu dovedu neka vizija i #partoff.

Partoff je nastao bez vizije.

Congrats! You’ve stuck around for LNI

Žurka bez DJ-a

Pred Novu godinu sam otvorio nalog na Deezer-u i ceo period do danas sam svu muziku slušao samo preko njega. Pre nego što počnem da pričam neke interesantne priče i povedem te u beskrajni svet muzike, odmah ću ti reći da mi se Deezer izuzetno dopada. Da nisam dobio preporuke za servis, nikad ga ne bih probao. Toliko servisa za slušanje muzike je trenutno dostupno, da sam Deezer zaobišao samo zato što mi se ime servisa nikada nije sviđalo.

Kako i ti i ja mislimo da se o ukusima ne vredi raspravljati, uvek smo raspoloženi da se takmičimo u tome ko je više muzike naslušan i tom takmičenju nema kraja. Kao što bih i tebe izazvao, tako sam izazvao i Deezer. “Sada kada mu unesem nešto u pretragu, a u bazi ne postoji, znači ovaj servis ništa ne valja” – prvo je što sam pomislio.

Prvi upit: Mr. Oizo – All Wet

Rezultat: Ima

Drugi upit: Chromeo – Tenderoni

Rezultat: Ima

Treći upit: Tosca – No Hassle

Rezultat: Ima

Četvrti upit:  Alex Metric – Ammunition Pt. 4

Rezultat: Ima

Majku mu, nisam očekivao da ima ovo, ali tek smo počeli nadmudrivanje, pomislio sam. Deezer je odmah napravio brejk na moj servis.

Kliknem home ikonicu, a Deezer je već odigrao svoj servis, na home screen-u mog telefona se pojavila sekcija Mixes inspiered by your favorite music. Pregledam šta tu ima, kad ono bato, Deezer je sa mreže pokupio sve moje digitalne tragove i napravio predloge za svaku pohvalu. To je već 2:0 za njega. Uzimam medicinski tajm aut, kao Nole na početku karijere dok se folirao na terenu, i krećem da pravim skicu za ovaj tekst. Deezer i ja ćemo nastaviti meč u sledećem tekstu, taman kada aktiviram regularan nalog i vratim se na full funcionalnosti servisa. Nije pošteno da se takmičimo, ja u punoj opremi, a on bez reketa.

Intimna povest slušanja muzike, ili kako nisam postao rock zvezda

Muzika je prva pojava koje se sećam od početka spoznavanja sveta. Bukvalno me od tog trenutka nikada nije napuštala.  Prva sećanja, doživljaji, slike, emocije, osećaj pripadnosti kolektivu i šta li još psihologija tu predviđa, u vezi su sa muzikom. Moj život i svet oko mene počinju tihim majčinim glasom i muzičkom kutijom. Ne znam da li danas majke deci pevaju pesme, ali bratu, sestri i meni je pevala. Bilo je i veselih i tužnih, sve ih pamtim i znam da ću ih pametiti do kraja života. Sećam se i muzičkih šolji, kao i muzičkih čestitki. To su bili prvi, da ih tako nazovem, muzički uređaji koje sam imao.

 

Drugi period razvoja mog muzičkog ukusa je bio između treće i pete godine kada sam već išao u zabavište i počeo da se družim da drugom decom. Znate već kako to u zabavištu ide, igra i muzika.  U ovom periodu je postojala još jedna jaka struja uticaja, a to su narodne krajiške pesme koje su stričevi, komšije i starija deca pevala kada su se zidale kuće, radili poljski radovi ili kada se išlo na prelo. To su ujedno i prve žurke kojima sam prisustvovao u punom smislu te reči – muzičko-zabavni program sa predviđenim sledovanjem prigodnog pića.

Kao što možeš da primetiš, do šeste godine i najranijeg muzičkog formiranja, nema tu još one muzike u pravom smislu te reči, u pitanju su samo melodijsko-ritmičke spoznaje. Nakon tih krajiških posela i klabing inicijacije, na red konačno dolazi ono što može da se ukuca u pretragu Deezer-a.

Moj otac je u mladosti bio ozbiljan diskofi. Za vreme stare Juge, najbolja muzika sa zapada je bez problema stizala do svakog mesta na vinilima. Radio je bio u svom punom zamahu, a na srednjim talasima je bio nezaobilazni Radio Luksemburg. U mojoj momačkoj sobi na selu se trenutno nalazi kolekcija od 1500 vinila i kompletna arhiva magazina Džuboks hronološki poređana u registratorima.  Gomila svesaka u kojima su bile zapisivane “playliste” i top liste raznih promotera, sve po Vuku i prevedene na srpsko-hrvatski jezik (Purpurna dubina – Kišonosac u originalu Deep Purple – Stormbringer). Prva ploča koju sam slušao je 461 Ocean Boulevard Erika Kleptona. Tada se snimala muzika sa radija na audio kasete, a burazer i ja smo bili neka vrsta živih antena koje je ćele pomerao po sobi da bi imao dobar signal dok snimamo muziku.

Na kratko ću prekinuti priču o tome kako nisam postao rock zvezda.

Gde se muzika nalazi?

Ovo je vrlo teško pitanje i biće zanimljivo čitati odgovore ovde u komentarima, ali dok ne stignemo do komentara, izneću jedno zapažanje. Danas je muzika dostupna svima i to na bilo kom mestu: u kući, na ulici, u kalncelariji i kafiću, u automobilu, kod babe i dede na selu, u tržnim centrima, na izletištima, na sportskim priredbama itd. Muzika dolazi sa svih strana. Pošto smo postali razmaženi i muziku možemo slušati bilo gde, postavlja se novo pitanje: da li možeš uvek da slušaš baš ono što pozeliš da slušaš? Ili još preciznije: da li možeš da pronađeš ono što ti treba?

U ovom trenutku na svom telefonu imam oko 8 GB techno traka koje su izdate u toku 2016. godine. Dakle, samo nova izdanja i uglavnom su u pitanju manje ili baš nikako poznati izvođači.  To je oko 100 sati muzike, oko 1500 pesama, ili oko 130 albuma. Ovo je treći put ovo godine da imam po 8 GB nove techno muzike na telefonu, što će reći da sam ove godine slušao techno materijala manje poznatih, ili nepoznatih izvođača oko 300 sati. To je između 300 i 350 albuma. Godina ima 365 dana, pa ispadne da svakog dana dok sam u pokretu preslušam po jedan album, pa  matematika dalje kaže da sam dnevno u pokretu sa sluškama na glavi oko 60 minuta.

Svakog jutra imam oko sat vremena slušanja nekog funky/dico online radio stanice, a popodne slušam oko sat vremena Radio Beograd i izvornu narodnu muziku. Dakle, tri albuma svakog dana zagarantovano sledovanje. Ako dodamo sat vremena muzike u kancelariji, pa sat vremena muzike u kafiću, povremene žurke i koncerti… Dnevni prosek u toku godine je pet sati od trenutka kada su mi u život ušli pametni telefoni.

Napisao sam 1000 reči i sada ću polako da stavljam tačku. U sledećem tekstu ću pisati o Deezer funkcijama koji mi se sviđaju, nastaviću priču o tome kako je propala moja muzička karijera i o teoriji po kojoj će tehnologija u budućnosti učititi to da će ljudi imati mogućnost u sebe da implementiraju muzičke čipove.