Share Square – coworking kafić u kome plaćate provedeno vreme, a ne piće

 

Pre nekoliko dana sam saznao da je u krugu dvojke otvoren prvi beogoradski coworking kafić, ali fora je što ne plaćate piće koje tamo popijete, nego plaćate vreme koje tamo provedete. Cena sata je 300 dinara, a ono što je meni posebno važno je da postoji  jak optički internet koji koristim za download muzike i pornografije. Prostor je sređen u hipsterskoj estetici, tako da ne sumnjam da će omladini da se svidi.

Sećam se da je ispod pančevačkog mosta bila jedna birtija koja je isto naplaćivala vreme provedeno u kafani, samo što nisi mogao da zapljuneš mesto na sat vremena, nego samo na 15 minuta, a piješ dok se ne usereš. Zamislite gomilu p’jane radničke klase kako baulja pod Pančevcem.

Ko želi da proba ambijent i kafu u Share Square-u, može registovati nalog i dobiti sat probnih vremena.

Adresa: Koče Popovića 4, Beograd – radi svakog dana od 08h  – 02h.

Još samo malo i Srbija pretiče SAD i Kinu u IT razvoju

 

Još malo i stigli smo u budućnost koju kao ozeb’o sunca čekamo dok ispijamo treći kratki espresso u svojim omiljenim lokalima u krugu dvojke. Pošto već ionako drmamo svetski poredak, ne bi bilo  na odmet da pobedimo SAD i Kinu u IT razvoju, to nam je sledeće na agendi.

Pre nekoliko dana, APR je objavio da je sada moguće u potpunosti registrovati firmu online, što je za svaku pohvalu, šalteri polako ali sigurno izumiru.

U saopštenju se navodi da je online putem otvorena prva firma u istoriji sistema za podnošenje elektronskih prijava. Da ne bi negativno uticali na reputaciju firme koje je otvorena, nećemo objaviti o kojoj firmi se radi.  Kako načela istraživočkog novinarstva nalažu, informacije treba proveriti, a ovde je posebno važno proveriti da li je u blizini neki tender za nameštanje. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa našim tajnim insajderom za glavna pitanja, ali Dejan Anđus danas nije bio na Twitter-u, pa nismo mogli da saznamo da li iza ovog stoji neka podla zavera.

Nama je ostalo još da u trci za svetski IT presto odmerimo snage sa Google-om u četvrtfinalu, a taj duel spektakularni duel svetske lige IT ekonomije počinje krajem februara na BK Televiziji.

Da li si baš ti 1 u 6 000 000?

 

Ajde malo da vas plašim startup statistikom iz 2007. godine. Ako mene pitate, previše je šestica u redovima koji slede. Istraživanja pokazuju da su izgledi da se poslovna ideja pretvori u registrovano preduzeće 1 prema 6 miliona. Samo 0,6% poslovnih planova dobije novčanu podršku investitora. Procenat preduzetnika koji dobijaju početni kapital od investitora, a završe bankrotom kreće se oko 60%.

I šta kažete na ove cifre? Jeste sigurni da baš vi to možete? Jeste zaista uvereni da ne želite da budete samo š(a)raf u mašini do kraja života? Ili jesi, ili nisi.

Izvor: High Tech Start Up, Revised and Updated: The Complete Handbook For Creating Successful New High Tech Companies

Srpska snajka – Kako treba da izgleda i šta treba da radi idealna #partoff sekretarica

 

Već neko vreme traje konkurs za sekretaricu, stižu nam svakojake prijave, uglavnom loše. Verovatno nam je oglas pogrešno napisan. Da bismo bolje opisali kadar kakav želimo, pogledajte na Instagramu nalog https://www.instagram.com/srpskasnajka/

 

Tako izgleda i to treba da radi idealna #partoff sekretarica.

Opis posla:

 

 

PayPal brutalno ubija srpski Uber – o problemima beogradske kompanije Car:Go izveštavaju svetski mediji!

CAR:GO, najpoznatiji srpski #startap, iz milošte prozvan i srpskim Uber-om, po drugi put je upao u stanje kliničke smrti.
 
Prošle godine ovaj uspešni startup iz Srbije koji Beograđanima omogućava uslugu prevoza jeftiniju 30% od taksija, proteran je iz Srbije jer nije hteo da se prilagođava zakonima iz 19. veka i besmislenim pravilima Narodne banke Srbije.
 
Bio sam neposredan svedok početkom godine kada je Car:Go je poslovanje preselio u inostranstvo, da bi mu klizeći sa dve noge uleteo ni manje ni više i da ironije bude još veća, veliki PayPal i mlađi mu brat Braintree.
 
O ovome trenutno izveštavaju najveći svetski #tech i #IT mediji.
 
Malopre sam se čuo sa Vuk Guberinić em, osnivačem Car:Go-a da prokomentariše situaciju, on je bio kratak i odlučan:
“Nećemo odustati. Pokazali smo da možemo, imamo podršku i rešeni smo da ostanemo na ulicama Beograda”, rekao je Guberinić.  
Guberinić je u nedelju objavio otvoreno pismo Braintree-u, PayPal-ovoj ćerki firmi, a za nepunih 24 sata vest je stigla do vodećih globalnih portala i blogova.
 

5 gena digitalne transformacije i revolucija znanja

5gena-ln-featured

Na Olimpijskim igrama u Atalanti 1996. godine, Švedska je osvojila 2 zlatne medalje. Kada su se nagrađeni vratili u Stokholm, održali su konferenciju za štampu na aerodromu. Jedna od pobednica je naglasila da su atletičari iz 53 zemlje osvojili 279 medalja na upravo završenim Igrama. Četri godine pre toga na Olimpijadi u Barseloni 37 zemalja osvojilo je zlatne medalje. Njena pretpostavka je bila da će na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine 80 ili 90 zemalja osvojiti medalje. Zaključila je – ako si atletičar, nemaš pojma gde je sada tvoja nova konkurencija!

Pasus koji sam prepisao iz knjige Funky Business savršeno ilustruje ono što želim da pozovem u naslovu – transformaciju. Autori knjige “Funky Business”, Riderstrale i Nordstorm, pre nego što razotkriju logiku švedske atletičarke kažu da se promene ne mogu uključiti i iskuljučiti po sopstvenom nahođenju. U ovom i svakom narednom trenutku sve promene se dešavaju nekontrolisano i ističu da je sve to posledica treće revolucije znanja kojoj prethode Gutembergova era, pa era radija i televizije.

Kao što je švedska atletičarka anticipirala, novi pobednici su se pojavili bez obzira na to gde se nalaze i već uveliko uzimaju ono što im pripada. Za biznis u digitalnom svetu važe ta ista pravila – danas je ovako, a sutra, ko zna kako. Autori Funky business-a kroz celu knjigu provlače stav da je znanje glavni resurs modernog biznisa i u tome su 100% u pravu – znanje je jedino što garantuje uspeh! Ja sam se potrudio da iz tkiva njihve knjige izdvojim, kako ih nazivam, 5 gena digitalnog marketinga koji transformišu biznis.

Pitanje je: Da li znamo da upravljamo ovim genima tako da budemo konkurentni?

Više nije novost niti rupa na saksiji kada kažemo da je biznis dukoko uronjen u digitalni svet. On sebe u svakom momentu promišlja u digitalnom ekosistemu samo da bi preživeo. Zar nije tako i sa svima nama ponaosob? Zato sam i napisao ovaj tekst.

Digital” je ključna reč modernog sveta koji je nastao sa trećom revolucijom znanja i sastoji se od 5 gena koji u sinergiji teže ka trajnoj transformaciji organizacione strukture svakog oblika poslovanja.

Brzina

Zapanjujuće je kojom brzinom se internet pomera. Kada pogledamo ka najnižem nivou, za samo nekoliko minuta možemo da preuzmemo ceo film sa servera koji je na drugom kraju planeta i to besplatno. Na najvišem nivou sveprisutne mreže, novi obrasci društvene interakcije su mehanizmi koji masovno mogu širiti vesti i ideje u vremenskim intervalima koji se mere minutima. Te promene nisu promenile samo poslovnu komunikaciju, već i neposredna očekivanja koje ljudi imaju od posla – brza transformacija tržišnih i konkurentskih odnosa. Danas te ima, sutra te nema i obrnuto.

Prilagodljivost

Gen prilagođavanja najviše fascinira time što veoma lako menja sadržaje i forme koje nastaju kompjuterskim kodiranjem uz relativno niske troškove. Ovakva poslušnost bitnova ne postoji u fizičkom svetu atoma. Ono što za biznis predstavlja izazov u postavljanju strategije i upravljanja je to što se zasnivaju na relativno nefleksibilnim ograničenjima fizičkog sveta. Na ovom mestu u digitalnom ekosistemu vidimo softver koji je prilagođen da donosi odluke na osnovu ogromnog broja kombinatornih mogućnosti koristeći složene algoritme koji u isto vreme prevazilaze sposobnosti racionalnog poimanja – doneti nekoliko hiljada odluka u sekundi je nemoguće u fizičkom svetu. Mi kao ljudi imamo dva velika izazova: prvi je da budemo spremni da prilagođavamo sebe i organizaciju kao odgovor na takve brze promene i drugi je da naučimo da razmišljamo matematički i kombinatorno o našim proizvodima, uslugama i aktivnostima.

Blizina

Zahvaljujući hiperlinkovima, Google-u i društvenim mrežama, sve nam je daleko samo jedan klik. Sva konkurencija je u komšiluku. Konkurencija nije više određena samo geografskim položajem, primarnim kanalom distribucije ili posedovanjem iste liste klijenata kojima bi smo poslali pismo ili ih pozvali telefonom. Danas se svi takmiče da zadobiju pažnju baš tvog klijenta i ta utakmica nikada nije bila veća i intenzivnija. Ono što je razorno po tvoj biznis je to da konkurencija može da koristi sve tvoje strategije i tehnike iz sasvim drugačije perspektive i da ostvari bolje rezultate od tebe. Ili ti to možeš to učiniš konkurenciji ako presretneš digitalni put relevantnih sadržaja ka njihovim klijentima.

Skalabilnost

Stvari u digitalnom svetu skaliraju protiveći se konvencionalnim zakonima gravitacije. Sa dobrim sadržajem tvoj web sajt može preko noći da dostigne od nekoliko stotina do nekoliko miliona poseta. Ono što skaliranje nužno razlikuje od brzine je to da digitalna distribucija podrazumevato da ekonomski indikatori transformacije nemaju linearno povećanje troškova. U realnom svetu ovaj koncept možemo potvrditi na primerima gde manji i agilniji timovi ili pojedinci mogu izazvati veći uticaj od organizacija koje su drastično veće. Skaliranje je momentalno i zahteva mnogo više fluidnosti, a rezultat je to da se nađete na pravom mestu u pravo vreme kako biste kao Saša Đorđević pogodili trojku u poslednjoj sekundi.

Preciznost

Kada kažemo digital mislimo na podatke. Trenutno je ta bujica podataka nazvana “big data”, ali možemo da kažemo da to ime više ne odgovara opisu fenomena. Sada možemo da pričamo o “colassal data”. Većina tih podataka se mogu izmeriti i klasifikovati što je u isto vreme i blagoslov i prokletstvo. Blagoslov se ogleda u tome da na osnovu podataka i njihovog kombinovanja možemo doneti neke zaključke pre nego što donesemo odluku. To se u kranjim biznis bilansima računa kao prihod, a ne kao trošak. Prokletstvo je to što si u opasnosti da ti preciznost ne garantuje tačnost. Da bi došli do preciznosti u manipulisanju podacima, moraš biti svesni nekih stvari: nisu svi podaci generisani na isti način, podaci su samo istorijski pokazatelji, podaci su uvek nepotpuni, bilo koji podatak se može smestiti u bilo koji kontekst, strategija je samo izbor, a dobri podaci nam pomažu da napravimo taj izbor, podaci su kvarljiva roba

Znanje je novo bojno polje za države, kompanije i pojedince

Upravo je to polazna tačka Funky business filosofije. Iako je kroz istoriju ovo beleženo bezbroj puta, danas je zaista samo znanje dovoljno da bi se pobedilo, nisu više neophodni snaga, kapital i sila. Krhki atletičar iz Surdulice sa svojim malim timom može vrlo brzo uz ograničena finansijska sredstva da radi određene stvari u pravom trenutku uz dobre procene kako bi bio 100% spreman da se takmiči za medalju na narednim Olimpijskim igrama. Potrebno mu je samo znanje – telo ima, mišiće će napucati, volju ima.

To su shvatili svi ljudi koje slušamo dok pričaju kako su im startapi uspeli. Oni nisu usamljeni – 90% od svih uspešnih preduzetnika u istoriji danas su živi! Podatak koji iznose Riderstrale i Nordstorm je zapanjujući, pa nas časte još jednim primerom: američka vojska koja se borila u Vijetnamu u svojim redovima je imala samo 15% fakultetski obrazovanih vojnika, a za vreme operacije “Pustinjska oluja” 99% vojnika je imalo završen fakultet!

Zaključak

Koliko god da sam se trudio da ovaj tekst napišem i na kraju se divim sam sebi, to mi nije pošlo za rukom, moja znanja su krhka i većinu stvari koje ovde čitate su nevešto prepisane. Međutim, ima još prostora da se te stvar transformiše – ako budem u toku promocije teksta skrenuo pažnju na sebe i dobijem dobru ponudu za posao, to znači da sam neke od 5 gena transformacije dobro usvojio. Ako se to ipak ne desi, moraću da učim još više i da napišem podjednako dobar tekst, ali ću morati drugačije da ga promovišem. Dakle, opet transformacija. U tome je caka, možda sam pametan, ali nisam dobar učenik. A možda uopšte nisam pametan, ali znam da učim. Sve u svemu, vaši lajkovi i komentari će presuditi mojoj misiji. Ili ću ja presuditi vašim lajkovima i komentarima.

I za kraj, da se vratimo na predviđanja švedske atletičarke: njena predviđanja se nisu ostvarila. Da li je onda bilo šta istinito od ovog što sam napisao? Da li sam odgovorio na naslov? Da li bih bio tvoj izbor nakon intervjua koji obavimo? Dobro razmisli, nemoj da pogrešiš, možda će tvog idealnog kandidata angažovati konkurencija, a ti sa mnom zajedno propadneš. Zato je potrebno da kao moj budući poslodavac unapredš svoja znanja kako bih ja dobijao svoju platu, a ti ostvarivao profit 🙂

Šta sam naučio o promociji i marketingu dok sam ludovao na Ibici #1

partoff-ibiza-promoters

 

Godišnji odmor sam proveo na Ibici. Čim sam sleteo na ostrvo znao sam da će te dve nedelje biti paklena osveta za sve radne vikende, prekovremene sate i naprorne projekte koji su rađali više problema, nego rezultata i novca.

Samo pazi, u ovom poslednjem i jeste jezgro problema koje Ibica nosi u svim svojim oblicima –skupa je kao crni đavo, kako moja baba voli da kaže kada joj stignu računi za struju i telefon! Sigurno ne zarađuješ toliko novca da možeš da probaš sve što Ibica nudi, a ja ovo na LinkedIn-u sve pišem isključivo kako bih nekom skrenuo pažnju radi zaposlenja sa dobrom platom. Imam ozbiljne ambicije za naredno leto, ali molim te za strpljenje, moraš prvo da čuješ čega sam se tamo nagledao.

Potrudi se da te ne smorim i bilo bi lepo da izdržiš do kraja. Za kraj sam ostavio najbolje 😉

partoff-ibiza2016

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

dc10-ibiza-partoff

 

Žurka koja traje nekoliko decenija neprekidno

Bilo mi je smešno, a u istom trenutku sam bio i tužan dok sam se dopisivao sa društvom koje je ostalo u Beogradu i Novom Sadu. U tom trenutku sam se valjao u belom pesku i cirkao Jeger. Ni jedna reč, ni jedna fotka, ni jedan klip koji sam im poslao nisu imali tu snagu da prenesu moj utisak. Na osnovu svega što sam im slao, jedino što su bili u stanju da zaključe je da sam euforičan pa da zbog toga prvi dolazim na žurke i poslednji odlazim sa aftera. To su skroz pogrešna razmišljanja. “Kako misliš, stigao sam prvi na žurku, a idem poslednji sa aftera kada ovde decenijama unazad u toku šestomesečne sezone svakog dana ima 200 letova sa i do ostrva! Kako misliš stigao sam prvi na žurku?!” – ponavljao sam.

Tamo je sve podređeno samo žurkama, samo žurkama i ničemu drugom osim žurkama, tj. zabavi na najvišem nivou! Posmatrajući količinu mog vremena na ostrvu u odnosu na projekcije moje ekipe koja je u tom trenutku živela život stanovnika Srbije, ja sam na žurkama proveo 0,00000000000001% posto vremena ukupnog trajanja žurki na Ibici. Može se računati da nisam ni bio, ovaj tekst i slike su verovatno jedini tragovi koji će o tome svedočiti. Ok, dosta za uvod, sada treba da vidimo šta su marketing i promocija na ostrvu zabave.

looky-looky

 

Svaki čovek kog sretnete na Ibici je prodavac

Svi, ali bukvalno svi. Prodaju sve, a najviše prodaju ulaznice za žurke koje u proseku koštaju €60. Takođe, svi prodaju i drogu, ali ću o tome pisati u sledećem tekstu. U čemu je kvaka – na Ibicu dolaze da žive i rade ljudi iz celog sveta isto kao što idu i da odmaraju. Svako od njih ima motiv da vredno radi i preživi u ambijentu koji je jezivo skup. 100 evra su ništa. Za 250 evra, malo uveče da se nacirkaš i nešto pojedeš, a ne nas desetoro. Da bi ljudi tamo zaradili, prodaju sve. Jedan prodavac može da ti završi karte, nađe automobil, smeštaj, drogu, kurve, a u ponudi ima i vilu od nekoliko miliona. Jako dobro poznaju svaki proizvod i uslugu i sve završavaju na vreme. Nikada ne čekaš. Tu važi staro pravilo da je postojeći kupac mnogo jeftiniji od novog kupca. Zato svi čuvaju svoje kupce i titraju im jajca.

Čega prodavac na Ibici mora biti svestan? Na ovakvim mestima jedino je važno postići taj nivo usluge da ako jednom budem zadovoljan onim što mi jedan čovek proda, sve ću do kraja odmora kupovati samo od tog istog čoveka. Od tog istog čoveka ćeš kupovati i sledeći put kada odeš, a od tog istog čoveka će kupovati i svako ko na tvoju preporuku ode na ostrvo. Zato se svi maksimalno trude da se osećaš kao kralj u bilo koje doba dana ili noći, na bilo kom delu ostrva. Ne može da ti se desi da ono što želiš, ne možeš da dobiješ onda kada hoćeš da dobiješ. Uzmeš telefon i kontaktiraš svog prodavca. On će uraditi sve da svoj odmor prevedeš kao svetski mega-car. Da nije tako, Ibica ne bi bila Ibica. Ako neko nije razumeo, evo mogu i ovako da formulišem:Ibica nije Budva.

Popusti, popusti i samo popusti

Cene su jezive. Budžet je ograničen. Ako se opustiš u nekom trenutku, pripremi se da prosiš. Najbolje šta možeš da uradiš je da napraviš spisak svojih potrepština, saznaš koje su regularne cene i onda sa tim spiskom pregovaraš sa svojim prodavcom. Smeštaj, iznajmljivanje automobila, ulaznice, restorani, droge, poslovna pratnja – za ceo paket možeš da dobiješ i 30% popusta. Ako ne pregovaraš dobro, jbg, nećeš proći najbolje, ali potrudi se da makar nešto sračunaš kako treba.

car-ibiza-stickers-partoff

 

Svaki drugi automobil je promoter

Najnormalnija stvar je da ljudi lepe stikere na svoje automobile, a takođe je sasvim normalno da ti bilo kome zalepiš stiker na automobili, ili da vidiš promotere kako idu ulicom i lepe stikere po tuđim automobilima. U Beogradu bi za tako nešto dobio dobre batine 100%. Da ne pričam o tome kakav bi hejt komapnije navukle sebi na vrat ako bi se usudile da to urade. Ali ovo je Ibica, niko tamo nije na frekvenciji hejta – svi su spremni za lude žurke i zezanje, a ovaj način promocije se prihvata na emocionalnom nivou. Ukoliko ti je automobil izlepljen kao što je izlepljen ovaj na slici ispod, uvek će te podsećati na najlepše dane u godini. Da možeš, i sam bi se pretvorio u jedan takav stiker i večno ostao zalepljen negde na ostrvu.

posters-ibiza

 

Posteri na svakom koraku

U Beogradu se promocija posterima radi u vezi sa nekoliko stvari: političke kampanje, žurke i koncerti, fudbalske utakmice Zvezde i Partizana. Na Ibici se posterima oglašavaju samo žurke, što je i logično, ali ono što svakako nisam očekivao je da svaki mogući lokal ima neku površinu ili pano na koji lepe plakate: pošta, market, kafić, butik, cvećara, kućica za prodaju autobuskih karti, restorani, auto-perionice, prodavnice nameštaja, turističke agencije, trafike… Posteri su na svakom koraku.

ibiza-flyers-stickers-partoff

 

Flajeri

Kao i plakati, flajeri su na svakom koraku, ali niko te ne presreće na ulici i ne gura ti ih u ruke. Oni su uvek uredno poređani na svakom mestu gde se nalaze ljudi, a ljudi se nalaze na svakom koraku. Meni su flajeri bili dobra alternativa za razglednice koje sam poneo prijateljima. Razglednice i flajeri se štampaju na istom papiru, samo što je razglednica €5, a flajer je džaba.

ibiza-bilboards-megaboards-partoff

 

Bilbordi, megabordi i velike fasade

Ovo su prve promotivne poruke koje stignu do tebe kada izađeš sa aerodroma. Ne postoji velika fasada ili neko zgodno mesto gde nije posađen bilbord. Fascinanta stvar je kojom brzinom menjaju lica!

pacha-ibiza-store-partoff

 

Suvenirnice najvećih klubova

Svi najveći klubovi imaju svoju zvaničnu prodavnicu u kojima prodaju brendirane suvenire. Ništa posebno se ne razlikuju od npr. suvenirnice Ferarija ili nekog drugog velikog brenda. Sitnice su skupe za naše pojmove, ali ni u jednom trenutku ti neće biti žao da kupiš torbu od 90€, majicu od 40€ ili kačket za 35€ zato što su ti komadidrastično kvalititniji od robe istog cenovnog ranga u Beogradu. Dakle, nema šanse da naletite na krš robu!

Najbolja stvar je što u suvenirnicama možeš da pokupiš tonu besplatih magazina uz koje ćeš ostati odlično informasan dok si na ostrvu. Problem je što ne možeš da ih poneseš sa sobom kući jer je težina prtljaga koji možeš da uneseš na avion vrlo limitirana, pa većina tih izdanja ipak ostane negde na ostrvu.

ibiza-magazines-partoff-jeger

 

Magazini, katalozi i ostali štampani materijali

Vrhunska produkcija! Ne postoji klub, restoran, prodavnica, rent-a-car ili bilo koja druga delatnost koja se ne oglašava u magazinima i katalozima ili nema svoj magazin. Odličan papri, neprevaziđen dizajn, perfektna fotografija i vrlo informativni tekstovi na engleskom i španskom jeziku.

To je materijal koji želite da sačuvate za uspomenu samo iz jednog razloga – fantastično je opisano sve ono što tamo vidiš i doživiš!

promoters-ibiza-partoff-1

 

Promoterke – pored toga što imaju vrhunska dupeta i sise…

Obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo. Da ne pričam o onome na šta svi pomisle kada kažem reč “promoterka”, gledajte slike ;). Ok, mogu da kažem nešto, takve ribe se ne sreću često, a u Beogradu takvih nema. Prosto nisu tako dobre i savršene u fizičkom smislu. Eto, reći ću samo da obučenije i profesionalnije promoterke u životu nisam sreo, a slike će ti ispričati ostatak priče.

promoters-ibiza-partoff-2

Pored toga što su sve ribe na Ibici dobre, moram da naglasim da su promoterke ipak nešto posebno, ne samo zato što su dobre ribe, nego jako dobro znaju da rade i svoj posao. Vrlo su profesionalne i toliko vladaju materijom da takve nisam imao prilike da sretnem u životu.

promoters-ibiza-partoff-3

 

U Beogradu i Novom Sadu su promoterke uglavnom dobre, ali u poređenju sa promoterkama na Ibici, naše domaće su ništa više nego pokušaj promoterke. Promoterke na Ibici su toliko dobro obučene da se prosto zapitaš, da li je to promoterka ili boginja.

Mislio sam da mi je sve na Ibici bilo vrlo jasno, a ima veze sa promocijom. Međutim, razuverile su me promoterke od kojih sam očekivao samo da su dobre ribe. Ne lezi vraže, one su toliko profesionalne i maksimalno obučene da je prosto neverovatno da nikada nisam mogao da zamislim da je moguće da promoterka koja ima dobre sise i dupe ima nešto i u glavi. Promoterke na Ibici su najbolje.

Promoterke na Ibici su najubojitije oružje promocije i marketinga. Pored toga što im stalno gledaš u poprsje i zadnjicu, dobićeš sve potrebe informacije o najboljoj zabavi. Većinu ovih promoterki nije moguće gledati u oči, a neretko se dešava da ti nije jasno da li su to promoterke ili morske sirene, da li je java ili je san.

Kao što vidiš, o promoterkama nemam šta posebno da kažem osim da su to najbolje promoterke na svetu, eventualno takvih još ima u Las Vegasu, a to ću da proverim kada odem tamo. O promoterkama Ibičankama bih tri stvari mogao da kažem na 100 načina iz 100 uglova po uzoru na Rejmona Kenoa, ali neću više da te mlatim, shvataš o čemu pričam.

Sledećeg utorka ću da pišem o digitalnoj promociji. Samo malo da ti zagolicam maštu – do pre dve nedelje sam mislio da im je digital totalni krš, ali sam iznenada shvatio da je vrhunski iako se to na prvi pogled ne da primetiti 😀

Šta je odgovor na pitanje zadato u naslovu, tj. šta sam naučio? Čekajte nastavak, samo će se kazati 😀