Ovo važi samo za domaće kompanije, u razvijenom svetu gde ima para, situacija je drugačija. Kompanije najviše greše u tome što plasiraju mnogo dosadne, sterilne, semantički prazne i smisaono retardirane sadržaje. Sadržaji moraju biti zanimljivi i mora u kompanijskoj organizaciji da postoji čovek koji je zadužen samo za kvalitet sadržaja.
