Žurka bez DJ-a

Pred Novu godinu sam otvorio nalog na Deezer-u i ceo period do danas sam svu muziku slušao samo preko njega. Pre nego što počnem da pričam neke interesantne priče i povedem te u beskrajni svet muzike, odmah ću ti reći da mi se Deezer izuzetno dopada. Da nisam dobio preporuke za servis, nikad ga ne bih probao. Toliko servisa za slušanje muzike je trenutno dostupno, da sam Deezer zaobišao samo zato što mi se ime servisa nikada nije sviđalo.

Kako i ti i ja mislimo da se o ukusima ne vredi raspravljati, uvek smo raspoloženi da se takmičimo u tome ko je više muzike naslušan i tom takmičenju nema kraja. Kao što bih i tebe izazvao, tako sam izazvao i Deezer. “Sada kada mu unesem nešto u pretragu, a u bazi ne postoji, znači ovaj servis ništa ne valja” – prvo je što sam pomislio.

Prvi upit: Mr. Oizo – All Wet

Rezultat: Ima

Drugi upit: Chromeo – Tenderoni

Rezultat: Ima

Treći upit: Tosca – No Hassle

Rezultat: Ima

Četvrti upit:  Alex Metric – Ammunition Pt. 4

Rezultat: Ima

Majku mu, nisam očekivao da ima ovo, ali tek smo počeli nadmudrivanje, pomislio sam. Deezer je odmah napravio brejk na moj servis.

Kliknem home ikonicu, a Deezer je već odigrao svoj servis, na home screen-u mog telefona se pojavila sekcija Mixes inspiered by your favorite music. Pregledam šta tu ima, kad ono bato, Deezer je sa mreže pokupio sve moje digitalne tragove i napravio predloge za svaku pohvalu. To je već 2:0 za njega. Uzimam medicinski tajm aut, kao Nole na početku karijere dok se folirao na terenu, i krećem da pravim skicu za ovaj tekst. Deezer i ja ćemo nastaviti meč u sledećem tekstu, taman kada aktiviram regularan nalog i vratim se na full funcionalnosti servisa. Nije pošteno da se takmičimo, ja u punoj opremi, a on bez reketa.

Intimna povest slušanja muzike, ili kako nisam postao rock zvezda

Muzika je prva pojava koje se sećam od početka spoznavanja sveta. Bukvalno me od tog trenutka nikada nije napuštala.  Prva sećanja, doživljaji, slike, emocije, osećaj pripadnosti kolektivu i šta li još psihologija tu predviđa, u vezi su sa muzikom. Moj život i svet oko mene počinju tihim majčinim glasom i muzičkom kutijom. Ne znam da li danas majke deci pevaju pesme, ali bratu, sestri i meni je pevala. Bilo je i veselih i tužnih, sve ih pamtim i znam da ću ih pametiti do kraja života. Sećam se i muzičkih šolji, kao i muzičkih čestitki. To su bili prvi, da ih tako nazovem, muzički uređaji koje sam imao.

 

Drugi period razvoja mog muzičkog ukusa je bio između treće i pete godine kada sam već išao u zabavište i počeo da se družim da drugom decom. Znate već kako to u zabavištu ide, igra i muzika.  U ovom periodu je postojala još jedna jaka struja uticaja, a to su narodne krajiške pesme koje su stričevi, komšije i starija deca pevala kada su se zidale kuće, radili poljski radovi ili kada se išlo na prelo. To su ujedno i prve žurke kojima sam prisustvovao u punom smislu te reči – muzičko-zabavni program sa predviđenim sledovanjem prigodnog pića.

Kao što možeš da primetiš, do šeste godine i najranijeg muzičkog formiranja, nema tu još one muzike u pravom smislu te reči, u pitanju su samo melodijsko-ritmičke spoznaje. Nakon tih krajiških posela i klabing inicijacije, na red konačno dolazi ono što može da se ukuca u pretragu Deezer-a.

Moj otac je u mladosti bio ozbiljan diskofi. Za vreme stare Juge, najbolja muzika sa zapada je bez problema stizala do svakog mesta na vinilima. Radio je bio u svom punom zamahu, a na srednjim talasima je bio nezaobilazni Radio Luksemburg. U mojoj momačkoj sobi na selu se trenutno nalazi kolekcija od 1500 vinila i kompletna arhiva magazina Džuboks hronološki poređana u registratorima.  Gomila svesaka u kojima su bile zapisivane “playliste” i top liste raznih promotera, sve po Vuku i prevedene na srpsko-hrvatski jezik (Purpurna dubina – Kišonosac u originalu Deep Purple – Stormbringer). Prva ploča koju sam slušao je 461 Ocean Boulevard Erika Kleptona. Tada se snimala muzika sa radija na audio kasete, a burazer i ja smo bili neka vrsta živih antena koje je ćele pomerao po sobi da bi imao dobar signal dok snimamo muziku.

Na kratko ću prekinuti priču o tome kako nisam postao rock zvezda.

Gde se muzika nalazi?

Ovo je vrlo teško pitanje i biće zanimljivo čitati odgovore ovde u komentarima, ali dok ne stignemo do komentara, izneću jedno zapažanje. Danas je muzika dostupna svima i to na bilo kom mestu: u kući, na ulici, u kalncelariji i kafiću, u automobilu, kod babe i dede na selu, u tržnim centrima, na izletištima, na sportskim priredbama itd. Muzika dolazi sa svih strana. Pošto smo postali razmaženi i muziku možemo slušati bilo gde, postavlja se novo pitanje: da li možeš uvek da slušaš baš ono što pozeliš da slušaš? Ili još preciznije: da li možeš da pronađeš ono što ti treba?

U ovom trenutku na svom telefonu imam oko 8 GB techno traka koje su izdate u toku 2016. godine. Dakle, samo nova izdanja i uglavnom su u pitanju manje ili baš nikako poznati izvođači.  To je oko 100 sati muzike, oko 1500 pesama, ili oko 130 albuma. Ovo je treći put ovo godine da imam po 8 GB nove techno muzike na telefonu, što će reći da sam ove godine slušao techno materijala manje poznatih, ili nepoznatih izvođača oko 300 sati. To je između 300 i 350 albuma. Godina ima 365 dana, pa ispadne da svakog dana dok sam u pokretu preslušam po jedan album, pa  matematika dalje kaže da sam dnevno u pokretu sa sluškama na glavi oko 60 minuta.

Svakog jutra imam oko sat vremena slušanja nekog funky/dico online radio stanice, a popodne slušam oko sat vremena Radio Beograd i izvornu narodnu muziku. Dakle, tri albuma svakog dana zagarantovano sledovanje. Ako dodamo sat vremena muzike u kancelariji, pa sat vremena muzike u kafiću, povremene žurke i koncerti… Dnevni prosek u toku godine je pet sati od trenutka kada su mi u život ušli pametni telefoni.

Napisao sam 1000 reči i sada ću polako da stavljam tačku. U sledećem tekstu ću pisati o Deezer funkcijama koji mi se sviđaju, nastaviću priču o tome kako je propala moja muzička karijera i o teoriji po kojoj će tehnologija u budućnosti učititi to da će ljudi imati mogućnost u sebe da implementiraju muzičke čipove.